Gospode, u srdžbi svojoj nemoj ne karati,
i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
Strijele se tvoje u me zabodoše,
ruka me tvoja teško pritisnu:
na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog,
od grijeha mojih mira mi nema kostima.
Zloće moje glavu su mi nadišle,
kao preteško breme tište me.
Rane moje zaudaraju i gnjiju
zbog bezumnosti moje.
Pogurih se sav i zgrčih,
povazdan lutam žalostan.
Moji bokovi puni su ognjice,
na tijelu mi ništa zdravo nema.
Iscrpljen sam i satrven posve,
stenjem od jecanja srca svojega.
O Gospode, sve su mi želje pred tobom,
i vapaji moji nisu ti skriveni.
Srce mi udara silno, snaga me ostavlja
i svjetlost vida očinjeg gasi se.
Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše,
i moji najbliži stoje daleko.
Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju,
koji mi žele nesreću, propašću mi prijete
i uvijek smišljaju prijevare.
A ja sam kao gluh i ništa ne čujem
i, kao nijem, usta ne otvaram.
Postadoh k’o čovjek koji ne čuje
i koji u ustima nema odgovora.
Jer u tebe se, o Gospode, uzdam,
ti ćeš me uslišati, Gospode, Bože moj!
Rekoh: ʺNek’ se ne raduju nada mnom;
kad mi noga posrne, nek’ se ne uzdižu nada mnom!ʺ
Jer umalo ne propadoh,
i moja je bol svagda preda mnom.
Bezakonje svoje ja priznajem
i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
A koji su bez razloga protiv mene, moćni su,
i mnogi su koji me mrze nepravedno.
Za dobro zlom mi uzvraćaju,
protive mi se što tražim dobro.
O Gospode, ne ostavljaj me!
Bože moj, ne udaljuj se od mene!
Požuri se meni u pomoć,
Gospode, spase moj!
Dodajte komentar