U gradu Subotici 22. septembra 2018. dogodio se nesvakidašnji događaj. U Franjevačkom samostanu i Crkvi Sv. arkanđela Mihaela okupile su se osobe koje su svoj život posvetile Bogu i bratu čoveku.
Bilo je lepo na jednom mestu videti različitost, a ujedno i jedinstvo. Tog dana okupili su se redovnici, redovnice i osobe posvećenog života da bi zajedno proveli vreme u molitvi, druženju i uzajamnom upoznavanju.
Na početku programa pozdravio nas je g. Nikola Hribar, jedan od organizatora tog skupa. Pater Zdenko Gruber, gvardijan tog samostana, u svom izlaganju predstavio nam je papinu pobudnicu »Radujte se i kličite!«, objavljenu 19. marta ove godine u Rimu. Posebno i detaljno vodio je svoje predavanje s naglaskom na tome da svako ima svoj put svetosti. U istoriji čovečanstva bilo je različitih tumačenja kako se ostvarilo naše otkupljenje i spasenje. Neki su naglašavali da se oni stiču preko znanja, drugi da se ostvaruje putem naše volje, a predavač nam je naglasio da pobudnica posebno ističe da smo »po milosti spaseni«.
Kako u sadašnjem vremenu shvatiti šta je to svetost i koga ona obavezuje? Pater Zdenko posebno je naglasio da smo svi pozvani na svetost i da je moguće ići tim putem. Naše srce treba da se vodi po blaženstvima ‒ i to je pravi put za svakog čoveka, a posebno za osobe koje se posvećuju službi Bogu. Krotkost srca, milosrđe i čisto srce vrline su koje u svom srcu treba da nosi svaki čovek.
Kasnije nam se iz Beograda pridružio i nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, koji je i sam redovnik salezijanac, da bi nas podržao i uputio nam svoju misao. Nadbiskup je u Crkvi Sv. arkanđela Mihaela predvodio svetu misu u zajedništvu s prisutnim redovnicima i sekretarom MBK-a Sv. Ćirila i Metoda vlč. mr. Mirkom Štefkovićem, koji je preneo pozdrave i podršku subotičkog biskupa mons. Janoša Penzeša. Nadbiskup Hočevar je učesnike pozvao na stalno otkrivanje svetosti, jer svetošću obogaćujemo Crkvu. Misi su prisustvovali i drugi sveštenici redovnici koji su zajedno s nadbiskupom molili za potrebe svakog od nas. Posebno su se svi prisutni molili da nas Bog i dalje blagosilja i daruje nam prosvetljenje u sadašnjem služenju koje je često izloženo iskušenju. Nije lako ustrajavati kad fizičke snage posustaju i sve više se primećuje nedostatak podmlatka. Ali treba ustrajati i u takvim situacijama…
Posle bratskog stola svi prisutni vratili su se u crkvu na međusobno upoznavanje i predstavljanje.
Kraj susreta, kao i početak, bio je poseban. Bio je izložen Presveti Sakrament, pri čemu smo svi u tišini mogli da provedemo određeno vreme, da bismo se zatim radosnog srca pozdravili i krenuli svojim kućama u nadi da ćemo se opet okupiti na nekom drugom mestu…
Izvor: kc.org.rs (s.M.V./kmc)
Dodajte komentar