ŽIVOTNE IGRE

Nije lako ne reagovati u trenutku provokacije. Ima mnogo načina na koje nas drugi (a ponekad i mi druge) pozivaju u neku vrstu skrivene Igre. To je onaj momenat kada bezazleno krenemo u interakciju, a završimo sa znakom pitanja, neprijatnošću tipa: Šta se sada zapravo desilo ?

Ova vrsta zbunjenosti, iznenađenja uz afekat neprijatnosti, često jeste i indikator psihološke igre. O ovom fenomenu pisao je još dr.Erik Bern, transakcioni analitičar u svom besceleru ’Koju igru igraš?’(1964). Stiven Karpman, njegov kolega psihijatar, razradio je ovu temu u konceptu poznatom kao Dramski trougao (1968). U T.A .krugovima, poznatiji kao Karpmanov trougao.

Svaki dan smo izloženi različitim interakcijama sa ljudima. Ima mnogo načina na koje se one mogu okrenuti protiv nas, i time naše  dobre namere pretvoriti u toksične uticaje, koji nam  ugrožavaju svakodnevni život. Nekada to možemo i predvideti, pa se unapred ’spremimo’ kako ćemo reagovati, jer već znamo kako igra teče…

U  razuđenom spektru naših reakcija, mislim da uvek postoji i drugi način,tj. naš izbor, koji će biti nešto novo u odnosu na dosadašnje. Ova promena moguća je ukoliko i razumemo šta se dešava kada neka veza ili situacija krene naopako. Istražićemo zašto do toga dolazi .

Dr. Bern je smislio formulu Igre, koju je Karpman i dodatno unapredio. Ta formula glasi:

Igra = Mamac + Slabost = Reakcija  Obrt  Isplata

Igra započinje kada jedan od  igrača Mamcem, počne da izaziva Slabost druge osobe, i to svakako izazove neku Reakciju. Potom nastupa iznenadni momenat Obrta i Zbunjenosti (to se često može uočiti na licu, kao izraz zatečenosti, iznenađenja), da bi se okončalo jednom vrstom psihološke Isplate.

Nedavno sam u autobusu iako umorna ustala  jednoj starijoj gospođi koja je stajala sa teškom torbom. Čim sam to uradila, ona je rekla:’A ne, nisam ja tako stara kao što izgledam… sedite, ima vremena kada ćete ustajati…’ Po malo zbunjena, našla sam se u dilemi da li da se vratim i sednem..,ali u tom trenutku, naišla je druga osoba, koja je bez pardona, zadovoljno sela na upražnjeno mesto.

Šta se ovde dogodilo?

Početni mamac (starija gospođa) i moja slabost (da ponudim mesto i pomognem), imao je za posledicu jedno neočekivano regovanje, u kome se pojavio faktor iznenađenja i zbunjenost (odgovorom koji sam dobila)…i dok se nedoumica dešavala, i druga osoba iskoristila prisvojeno pravo…, krajnji ishod, bilo je osećanje frustracije koje nije bilo naročito prijatno. Pomislih, ’ baš bezveze…’ Govoreći jezikom Dramskog Trougla, u ovoj igri bila su potrebna samo tri koraka da bi odigrali sve tri uloge iz  tzv. Dramskog trougla: Spasilac, Progonilac i Žrtva. Drama se dešava kada jedan od igrača promeni uloge, tj. Iznenada ’iskoči’ iz jedne od tri moguće, i uskoči u drugu ulogu.U dobroj nameri da priskočim (Spasim), žena me je iskulirala stavom da ’nije tako stara i da joj ne treba mesto’ (pretvorila se u malog Progonioca, koji mene  Spašava! ), a onda sam ja ispala Žrtva (jer je drugi seo na moje mesto).Na trenutak, onaj ko se nađe u Trouglu, često promeni sve  tri uloge, i kao Spasioc i kao Žrtva i kao Progonioc. To i jeste priroda Trougla, da se promene sve uloge, u Igri, u ovom slučaju: ’Samo sam htela da pomognem’. Ključ za pozivanje u igru je da se pronađe Mamac – tj. ono što drugog poziva, da ne može da odbije Mamac, kao Slabost, koja je motivator ulaska i Ugru.

Tri uloge u Trouglu

Osoba koja igra Žrtvu ističe činjenicu da je bespomoćna, i da ne može sama da se snađe. Žrtva često meša ranjivost sa bespomoćnošću. ’To je zaista strašno, jadna ja…ti mi jedino možeš pomoći’. Jedan od znakova prepoznavanja Žrtve je da će se osoba radije žaliti da nešto ne može (ili ga proglasi nemogućim), nego da traži mogućnosti  i rešenja da to i uradi.

Često mi dođu klijenti koji su odnosu, u kome vladaju drugi.  Nakon početnog mamca,počinje Igra u kome  bivaju  uslovljeni da bude kako ti drugi hoće, a ukoliko se to ne desi počnu da tovare sebe teretom krivice i samo prekora. To može biti partner,roditelj, brat, sestra, prijatelj. Sami se čude kako u nekom momentu zaboravljaju na ponašanje odraslih ljudi. S jedne strane često uspešni u drugim vidovima života, u odnosima sa značajnim drugim postaju zbunjeni, nemoćni izmanipulisani.

Isplate u Igrama

Za Žrtvu je Isplata (na kraju igre) često potkrepljena  uverenjem da je bespomoćna i da će drugi iskoristiti njihovu slabost.Ne retko, ona se čak može okomiti na Spasioca ili ga Progoniti.

Osoba koja pak kritikuje, prisiljava Žrtvu, dokazujući joj da je bespomoćna u vezi sa nečim,da često pravi greške, zauzima ulogu Progonioca. Progonilac ne razlikuje verbalno nasilje od moći. ’Ne mogu da verujem da si toliko glup’. Isplata za Progonioca  je potkrepljeno uverenje da se ništa ne rešava bez nasilja, grubosti, i agresivne upornosti. ’Pokazaću mu kako se ponaša, staviću ga na mesto’. Ova osoba često mora da ispravlja druge kada greše.

Konačno, osoba koja igra Spasioca, meša se i nudi pomoć,a da pri tom nema načina da pomogne , ili da joj to niko nije tražio. Osoba koja spasava brka spasavanje i stvarno pomaganje…Ove osobe uradiće više od pola posla umesto drugih, iako se to od njega ne traži.  Krajnja isplata može biti da su ljudi na kraju nezahvalni, ’ali nije važno…’, što Spasioca često preobrati u Žrtvu.

Klod Štajner, takođe Bernov i Karpmanov savremenik, u vezi ovih uloga je napisao: ’…Žrtva nije zaista bespomoćna kao što oseća, Spasilac u stvari ne pomaže, a Progonilac zapravo uopšte nema validan prigovor.’

Zašto ljudi ulaze u Igre?

Igre mogu biti  svesne i nesvesne. Ipak svenost u Igri ukazuje na manipulaciju, jer u svojoj nameri osoba planira neki svoj skriveni cilj.Većina Igara je nesvesna i odraz je nekog unutrašnjeg konflikta u igraču.

Npr. osoba u želji da poštedi partnera može prećutati neprijatnost oko dobijanja otkaza, a kada njegov partner to sazna biva šokiran i smatra se prevarenim. Iako je početna dobra namera bila da zaštiti partnera od neprijatnosti razočarenja, Ishod, koji zovemo Isplatom je često osećanje koje zovemo Reketom, tj. jednom vrstom negativne, dozvoljeno – naučene emocije iz detinjstva, koja se oseti na kraju Igre.

Emocije i reketi

Čovek iz primera umesto da je došao kod svoje partnerke i iskazao iskrenu tugu usled gubitka posla ne bi morao da na kraju njegove Igre oseti Reket osećanje. Ovde je reč o emocijama koje se ne vide baš jasno, koliko se prožive. To je nevidljiv i neiskazan psihološki prostor, gde igrač  umesto da pokaže stvarna osećanja koristi Igru.

Osoba umesto da otvoreno negoduje i naljuti se u situaciji kada je nečije ponašanje iritira, to prikriva, jer se boji konfrontacije. Posmatrajući rekete  u ulogama Igrača možemo reći da je npr. skrivena ljutnja reket  emocija u ulozi Progonioca. Reket ’dobrog Samarićanina’ može se prepoznati u bolnom osećanju osobe koja sve vreme nešto dobro čini, a na kraju niko da joj kaže hvala.  Ukoliko osoba pomaže (mada niko to nije tražio od nje) obično oseti frustraciju u obliku indisponiranosti.

Žrtva često ’ne želi da opterećuje nikog’ i zato se povlači, sa uverenjem da nikog nije briga za nju, ili njen problem. Ne retko ona i  pati, mada niko drugi to ne zna, a ona to prikriva lažnim osmesima.

Faktor uzbuđenja

Nesvesne Igre se ne igraju samo zbog nesvesne Isplate, već i zbog uzbuđenja koje one u svojoj dinamici nose…  uz to, drugi se sprečava da pobedi. Često je  uverenje: ’ako on pobeđuje ja gubim, tj. ako je superioran, ja sam inferioran’,a  kao posledica ljubomore na tuđi uspeh, ili tuđe ideje.

Ono na šta Erik Bern  ukazuje jeste da se Igre igraju da bi se sprečila bliskost, da bi se izbegli važni problemi, kao i da se druga osoba ne može osetiti ravnopravnom ili zadovoljnom.

Kada posmatramo  životinjski svet, u njihovim Igrama se  ne dopušta da druga životinja pobedi, pa se igra na život i smrt. U sportu takođe. Ravnopravnost  postoji u pravilima i na početku igre,ali kraj svake utakmice podrzumeva pobedu jedne strane,i poraz druge. Iz tog razloga Igra je ’uigran teren’ za ljudske interakcije koje nesvesno funkcionišu na tom principu.

Kako izaći iz Igre?

Dok smo ulazili u prostoriju gde se odigravao workshop Stephena Karpmana…neki su dobacivali: ’Ima li  leka dr. Karpman da živimo bez Igara i van Trougla?’

Dobra vest je: DA!

Za izlazak iz  Igre, i ulazak u zonu bliskih odnosa mora nam zaista stati do osobe.U tom slučaju učinićemo sve što je u našoj moći da zadržimo osobu, a ne Igru!

Sada kada znamo šta je Igra i kako se manifestuje, važno je prepoznati pozive u Trougao. Pri tome imajmo na umu nekoliko stvari su nam posebno dobro došle:

1. Iskreno slušanje. Da li zaista čujemo šta nam druga osoba govori?
2. Ponudite kvalitetne odnose, bez aluzija i skrivenih planova.
3. Budite prisutni u konfliktu na OK način, tako što Iznesete ono što uočavate,Ispričajte ono što Vam je povremeno teško reći, i konačno Završite!

Svaka uspešna strategija bazirana je na odluci koju bi bilo dobro doneti. Karpman predlaže sledeće :

1. Izlazim iz Igre: Održavam odnose sigurnim i zdravim, tako što ostajem pozitivan i konstruktivan.
2. Preuzima svoj deo odgovornosti (+ Pogonilac), jer sam svestan tragova uloga koje igram. Mogu i da se izvinim (ako još uvek po malo igram), kao i da izrazim saosećanje za svoju ili teškoću drugog koji igra sa mnom.
3. Nudim autentičnu podršku (+Spasioc)
4. Dopuštam pozitivnu Emocionalnu ranjivost.(+Ž). Sve ovo spada u:

Trougao  samilosti

Novi koncept koji  Karpman predlaže naspram Dramskog, i koji zapravo kvalitativno ( i dramatično!) menja odnose i relacije.

Ovaj dinamičan proces naspram Igara razvija bliskost, a  postiže se vežbom i negovanjem.

Na primer, mogu odlučiti u daljim koracima da li bi radije  da budem ljut ili tužan, da budem pametan ili ’ mučenik’, da dobijem ili da sam u nekoj vrsti agonije (tačnije radije ću tražiti šta mi treba nego preklinjati za to, ili čekam).

Ljudima lakne kada sa njima u terapijskom procesu prođete ove OK nove uglove, pozitivnog Trougla, koje je Stiven Karpman nazvao ’Opera sa tri Ugla.’

Pa zašto onda ne bi postali pevač u toj Operi? Budite sigurni, zvuči dobro!

Piše: Maja Pavlov, psihoterapeut, NLP trener

Photo: www.pixabay.com