Što je bolest? pita se otac Tomo Gerard Stantić, a odmah nam zatim u jednoj svojoj Korizmenoj propovedi iz 1912. godine daje odgovor „ Bolest ono žalostno stanje, kada čoviku je još i jilo, piće i sam život težak i tužan“. Bolest se ne pita kada će doći, na nju moramo biti spremni svakog trena i svakog dana učvrsćivati ne samo svoje tjelesno zdravlje nego i duševno. Osobito je važno stalno čuvati i obnavljati jake spone u svojoj obitelji jer kako kaže otac Gerard „ Ima koji u cilom životu ne osićaju siromaštvo, al bolest niko ne može obići, zato je sloga u bolesti važnija, nego sloga u siromaštvu“. Upravo se nad ovim rečima Sluge Božijeg treba dobro zamisliti posebno u ovo Korizmeno i Uskrsno vrijeme.

Koliko je za nas osobno bolest teška, bilo ona tjelesna ili duševna? Koliko nam je teško kada je neko u našoj najužoj obitelji bolestan, bio to naš životni saputnik, naše dijete ili naš roditelj? Koliko nam se samo život izmeni kada bolest zakuca na naša vrata i zadrži se pod našim krovom danima, mesecima pa čak i godinama ili do odlaska voljene nam osobe Ocu nebeskomu? Kad nas ovako obuzme golema tuga i žalost naš dragi karmelit, otac Gerard, šalje nam utješne reči ohrabrujući sve one u nevolji. On kaže: «Bog daje, šalje bolesti, al dao je i lika. Zato, ko voli bolesne, taj se brine da im dobrim likom olakša. Al ne samo likom, nego svačim što je bolesniku ugodno i milo».

Mnogi padaju kada ih bolest obuzme, gube nadu za ozdravljenjem i gube vjeru u bolje sutra. Roditeljima koji neguju bolesno dijete je osobito teško te daju sve od sebe, daju sebe cele da pomognu svome čedu, da mu olakšaju muke. Za razliku od toga, nažalost, u teškim trenucima kada se neka bolest pojavi u obitelji veoma često pucaju veze između supružnika, pa i dece i njihovih starih roditelja. Zar je kriv onaj što je bolestan pa da na njega svalimo sve probleme koje ta bolest donosi i to ne samo njemu nego i nama koji sa njim živimo i o njemu brinemo? Zar nije egoistično toliko misliti na sebe kada bolest napadne naše najbliže?

Ah kako je teško nositi križeve Gospodnje kad na njih nismo spremni i kad u nama nema dovoljno ljubavi da ih prihvatimo iz sveg srca. Koliko je samo širokogrud Sluga Božiji Gerard kada uz sve nevolje prima na se i križ bolesti te kaže „Ti želiš da na se uzmem (križ), pa ako sam i na to slab; neka sam slab onaj skinit, što na me metneš. Dakle podnosit moram barem svoju slabost i zbog ove svaku žalost (teškoću). SLABOSTI PODNOSIVANJE: U NEBO ŠETANJE. Čim se tebi pridam, već se s Tobom sigram“.  Tako je lepo pronaći Isusa u svakoj nevolji i biti siguran da je i u najtežim trenucima on sa nama, da na svoja leđa stavlja i križ našeg bolesnika, ali i naš križ koji podnosimo zbog bolesti bližnjih. Ovo nam je otac Gerard slikovito prikazao na sledeći način „ al nijedan lik ne liči tako virnog bolesnika, kao kad ga opomenemo na muku Isusovu osobito na njegovo bičevanje“.

Sluga Božiji nas na kraju savetuje kako najbolje pomoći bolesniku, ali i sebi samome: “ Ne dukate, nego lipe neumrle duše kupimo i nebu odkupimo ako bolesne sa likom, molitvom, ispovidom i dvorbom ličimo. Ovako ćemo odkupiti prije svega svoju dušu ijoš mnoge duše i sa ovima ćemo u nebu najveće bogatstvo i radost uživat”

 

MOLITVA U BOLESTI

“Sine moj, u bolesti ne budi potišten, već se Bogu moli, jer on zdravlje daje” (Sir 38,9)

 

Gospodine, želim ozdraviti…

Uzmi sve moje snage u svoju ruku i iscijeli me…

Čuj moj glas i pomozi mi, jer Ti vapijem iz nevolje i straha.

Molim za tvoju blizinu i pomoć…

Živio sam među zdravima. Nisam video bolesnih.

Sad sam okružen patnicima.

Daj mi oči za sve koji samnom trpe…

Daj da i u bolesti spoznam Tvoju volju…

Želim Tebe naći, Tebe primiti i Tebi zahvaljivati

Sada i u vijeke vjekova. Amen

(preuzeto iz molitvenika Slava Božja)  

Pišu: mr. dr. med. Marija Mandić Matarić i dipl. ing. Danijel Mandić

Izvor: OTAC GERARD – Glasilo Vicepostulature za upoznavanje Sluge Božjega o. Gerarda Tome Stantića, karmelićanina; Hrvatska karmelska provincija Svetoga oca Josipa; God. III; 5/2011; str. 15-16

Foto: pixabay.com